Крагујевац, 10.06.2017. (www.kgsport.info)
Рукометаши ревијалном утакмицом
прославили улазак у Супер Б лигу

 

Ревијалном утакмицом са својим другим тимом, рукометаши Радничког 1964 обележили су крај сезоне, у којој су освојили титулу првака у Првој лиги Запад и уједно стекли право да се од јесени такмиче у Супер Б лиги.

Пехар намењен најбољој екипи у Првој лиги Запад синоћ је коначно доспео у руке капитена Радничког 1964 Јована Богићевића. Будући да је утакмица последњег кола са Ариљем, која је требало да буде одиграна 27. маја у хали "Језеро", отказана због недоласка гостију, изостала је и свечана церемонија доделе пехара и медаља.

Због тога су у Радничком 1964 одлучили да организују један мали рукометни програм у хали "Језеро", како би обележили улазак у Супер Б лигу.

Најпре су се крагујевачкој публици представли они најмлађи, чије време тек долази. Деца из школе рукомета Радничког 1964 показала су завидан таленат, тако да овај град не треба да брине када је будућност овог спорта у питању.

Потом су на терен изашли рукометаши првог и другог тима Радничког 1964, који су одиграли ревијалну утакмицу, два пута по двадесет минута. Славили су првотимци са 26:20, мада је резултат био у другом плану. Публика је могла да ужива у лепим рукометним потезима крагујевачких рукометаша и права је штета што није било више гледалаца у "Језеру".

Онда је уследио свечани тренутак када су рукометашима Радничког 1964 подељене медаље и уручен пехар намењен најбољој екипи на прволигашком западу, чиме је званично стављена тачка на ову сезону.

У првој такмичарској сезони под новим именом, Раднички 1964 је показао да је на правом путу опоравка. Добро замишљена рукометна прича о клубу који креће од нуле, базирајући се искључиво на играче и тренере из матичног града, почела је полако да се показује успешном у пракси.

Екипа коју са клупе предводи тренер Драган Штудер малтене се прошетала трећелигашким рангом без већих проблема, и сада је спремна да иде корак даље. На реду је Супер Б лига, такмичење које у крагујевачком клубу схватају доста озбиљно, па већ увелико раде на припреми терена за наступ у овом рангу на јесен.

Главна информација је да ова екипа која је освојила прво место у Првој лиги Запад остаје на окупу, а увелико се ради и на појачању играчког кадра.

Мислим да ћемо наредне сезоне играти запажену улогу у Супер Б лиги. Довели смо два нова играча Јанићијевића и Богдановића, са којима смо појачали конкуренцију на позицији пивота и у одбрани, а воде се преговори са још једним играчем. Ту су и млађи момци из наше друге екипе који куцају на врата првог тима, а све у складу са политиком клуба да се афирмишу талентовани играчи из млађих категорија. – открива нам тренер Радничког 1964 Драган Штудер.

Када је у питању протекла сезона, Штудер истиче да ни у једном тренутку није сумњао у квалитет својих играча и успех на крају, иако је током напорне сезоне било мањих осцилација.

Стицајем околности, победа над Карађорђем у Тополи била је преломна, пошто смо претходно ненадано изгубили од Прве петолетке код куће. А онда је и Жупа је изгубила од Напретка… Мада, ја сам од почетка био убеђен да Жупа тешко може издржати ту трку за прво место са нама због великог притиска. И да су добили све утакмице до краја, опет бисмо имали бод предности. Тако да смо у принципу ми држали све конце игре у својим рукама. – убеђен је тренер крагујевачког тима.

Овај резултат Радничког 1964 је значајан и по томе што је поново пробудио наду међу Крагујевчанима у овај спорт, која је била озбиљно пољуљана летос када је Раднички због нагомиланих дугова био приморан да промени име и крене од нуле, али на здравим темељима, са амбициозним и стручним људима, жељним да мушки рукомет у Крагујевцу подигну из пепела и вину га тамо где му је место – у сам врх овог спорта у Србији.

Успели смо да консолидујемо крагујевачки рукомет. Имамо први, други и трећи тим, који ће ускоро такође почети да се такмичи у сениорској конкуренцији. Поново смо покренули и школу рукомета. Ту су и момци који су завршили каријеру, попут Милинчића и Сретеновића који су остали при клубу, и ми ћемо покушати да све те наше бивше играче задржимо у Радничком. Пошли смо једним добрим, исправним путем на челу са председником Рашковићем и надајмо се да ће то неко препознати и помоћи нам у раду. – додаје Штудер.

О амбицијама у суперлигашком рангу тренер Радничког 1964 није желео пуно да прича, водећи се оном народном да "дела ипак говоре више од речи". Ипак, истиче да су за добре резултате неопходни адекватни услови и вера у успех.

Доста тога зависи од финансија, од наших жеља и могућности са друге стране. Ја као тренер верујем у ове момке и сматрам да могу пуно више. Само је потребан озбиљан приступ тренинзима и свим обавезама у клубу. – закључио је тренер крагујевачког супелигаша.

Због великог фонда играча, али и политике клуба да се пружи шанса млађим момцима, Драган Штудер је током сезоне често ротирао екипу, али један момак ипак је успео да се истакне. Његови потези и лакоћа са којом игра одушевљавали су публику у "Језеру". У питању је леви бек Радничког 1964 Бранислав Раденовић, момак који ће бити једна од главних карика у крагујевачком тиму и у суперлигашком рангу.

– Презадовољан сам минулом сезоном, у коју смо кренули са потпуно новим тимом, са игачима који су се међусобно знали из млађих категорија, али никада нису играли заједно у сениорској конкуренцији. Осећали смо да можемо ово да постигнемо, мада је током сезоне било и успона и падова – додуше, много више успона, него падова. Потрудићемо се да пружимо свој максимум и у Супер Б лиги. Ићи ћемо на победу у свакој утакмици. Доста тога зависи наравно и од других екипа, а видећемо са каквим ћемо ми тимом ући у то такмичење. – рекао је Раденовић за КГ спорт.инфо.

Поред првог тима, запажене резултате прошле сезоне остваривала је и друга екипа Радничког, састављена махом од играча кадетског узраста, која се такмичила у Другој лиги Копаоник под тренерском палицом Бојана Милентијевића.

Заузето је четврто место, али што је још важније остварен је значајан напредак када су у питању индивдуални квалитети играча, па су тако петорица момака из друге екипе лиценцирана за први тим и наредне сезоне ће конкурисати можда и за место у првој постави.

С обзиром да смо се касно окупили, остала је на неки начин „крња“ генерација. Нисмо имали довољно времена да се уиграмо, али сам доста задовољан индивидуалним напретком играча, што и јесте циљ друге екипе. – кратко је прокоментарисао Милентијевић.

Наравно, база сваког клуба су млади играчи, деца која одлучују да се баве рукометним спортом. Без њих једноставно нема будућности за било који клуб. Због тога у Радничком 1964 посебну пажњу посвећују малишанима који су заинтересовани за овај спорт.

Како нам је рекао Андреја Барјактаревић, један од тренера задужених за рад са млађим категоријама, иако је школа рукомета Радничког 1964 кренула доста касно са радом, тек у децембру, интересовање малишана је и више него задовољавајуће, али проблем је у томе што нема слободних термина за тренинг у салама основних школа. За сада постоје два "пункта" за тренирање, у основним школама у Белошевцу и на Аеродрому, са тенденцијом да се тај број прошири у блиској будућности.

Интересовање на постојећим пунктовима је задовољавајуће у свим узрасним категоријама, а то су 2005, 2006. и 2007. годиште. Шта више, имамо доста позива из других крагујевачких основних школа, али немамо слободне термине за тренинг у њима. Надам се да ће се ситуација од септембра поправити, а самим тим биће и више полазника. – оптимистичан је Барјактаревић.

Без обзира на нешто касније формирање екипа, поједине генерације Радничког 1964 успеле су да забележе и учешћа на појединим такмичењима у својим узрасним категоријама.

Генерација 2005. годиште и млађи учестовала је у Лиги млађих категорија – Запад. И ту смо кренули са закашњењењем, пошто је лига стартовала у октобру, а ми смо се прикључили такмичењу у фебруару. Учинак је био променљив. Генерација 2002. годиште учествовала је на државном првенству у Пожаревцу крајем маја, где је у конкуренцији од шеснаест тимова заузела неславно последње место. Међутим, треба напоменути да је ова генерација за противнике имала екипе које тренирају по пет пута недељно, неке чак и два пута дневно, и ту се видела значајна разлика. – каже Барјактаревић и додаје да се проблем термина за тренинг полако решава, да се ствари по том питању стабилизују, па се сходно томе и очекују бољи резултати млађих категорија.

Иако школа рукомета Радничког 1964 постоји тек нешто више од пола године, поједини полазници већ наговештавају велики потенцијал.

У генерацији 2005. годиште и млађе, за коју сам ја задужен, као најталентованији издвајају се браћа Булатовић из Белошевца, затим Лука Обрић, Милош Пушоњић, голман Јанко Вукојичић… Има доста даровите деце, која само марљивим радом могу да напредују. – тврди наш саговорник.

Упис у школу рукомета Радничког 1964 отворен је током целе године и потпуно је бесплатан. За детаљније информације око уписа може се контактирати клуб, а када су у питању деца рођена 2005. године и касније, заинтересовани родитељи могу се обратити на број телефона 065 285 80 24 (Андреја Барјактаревић).

 

М. Пасуљевић
(www.kgsport.info)

ВЕСТИ АРХИВА